You are not connected. Please login or register

3.Fenomen

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down  Poruka [Stranica 1/1]

1 3.Fenomen on Sun Jul 12, 2009 2:59 pm

**Anchi96**


Heroic vampire
Iskreno,nisam bio zedan ali odlucio sam da lovim ponovo te noci.Malo predostroznosti, za koju sam znao da ce biti neadekvatna.
Karlajl je posao samnom,nismo bili nasmao jos od kada sam se vratio od Denalijevih.Dok smo trcali kroz mracnu sumu,cuo sam kako razmislja o mom brzopletom pozdravu prosle nedelje.
U njegovom secanju,sam video kako je moja prilika izoblicena u jakom ocajanju. Osetio sam njegovo iznenadjenje I iznenadnu brigu.
“Edvarde?”
“Karlajel,moram da idem.Moram da idem odmah.”
“Sta se dogodilo?”
“Nista. Jos. Ali hoce ako ostanem.”
Krenuo je da me uhvati za ruku. Osetio sam kako ga boli sto sam se izmakao.
“Ne razumem?”
“Da li si ikada…da li je nekad postojao…”
Gledao sam sebe kako udisem duboko,video sam divlji sjaj svojih ociju kroz filter njegove duboke zabrinutosti.
“Da li je ikada postojala osoba koja ti je mirisala bolje od ostalih? Mnogo bolje?”
“ O”
Kada je shvatio, moje lice je odisalo sramotom. Krenuo je da me dodirne ovaj put ignorisuci kada sam se izmakao I stavio je levu ruku na moje rame.
“Ucini ono sto moras da se odupres.Nedostajaces mi. Evo,uzmi moja kola.Brza su.”
Sada se pitao da li je dobro postupio kada me je pustio da idem.Pitao se da li me je povredio zato sto mi nije verovao.
“Ne” prosaputao sam dok sam trcao. “To mi je bilo potrebno. Mogao sam tako lako da izneverim tvoje poverenje da si mi rekao da ostanem.
“Zao mi je sto patis,Edvarde.Ali trebalo bi da ucinis ono sto mozes da dete Svon prezivi. Cak iako to znaci da moras ponovo da odes od nas.
“Znam,znam.”
“Zasto si se vratio? Znas koliko sam srecan sto si ovde ali ako je ovo pretesko…”
“Nisam zeleo da se osecam kao kukavica.”Priznao sam.
Usporili smo sada smo samo dzogirali kroz tamu.
“Bolje to nego da je dovedes u opasnost.Ona ce otici za godinu ili dve.”
“Upravu si.Znam to.” Njegove reci su me jos vise navele da zelim suprotno, da zelim jos vise da ostanem.Devojcica ce otici za godinu,dve…
Karlajl je prekinuo da trci I ja sam zastao: okrenuo se da prouci moj izraz.
“Ali neces da bezis sada,zar ne?”
Spustio sam glavu.
“Da li je to zbog ponosa Edvarde?Nema sramote u…”
“Ne, nije ponos ono sto me zadrzava ovde.Ne sada.”
“Nemas gde da odes?”
Kratko sam se nasmejao. “Ne.To me nebi zaustavilo,kada bih mogao da nateram sebe da odem.’
“Poci cemo sa tobom,naravno,ako je to ono sto ti je potrebno.Jedino sto treba da uradis je da pitas.Ti si se selio zbog ostalih bez pogovora.Nece ti zameriti ovo.”
Podigao sam jednu obrvu.
Nasmejao se.”Da Rozali mozda hoce,ali duguje ti to. Ionako je bolje da odemo sada,dok se nista nije dogodilo,nego kasnije ,kada jedan zivot bude zavrsen.” Sav humor je nestao do kraja recenice.
Ustuknuo sam na njegove reci.
“Da”,slozio sam se.Moj glas je zvucao grubo.
“Ali ti ne odlazis?”
Uzdahnuo sam. “ Trebao bih. ”
“Sta te zadrzava ovde Edvarde? Ne mogu to da shvatim…”
Proucavao je moj izraz nekoliko sekundi.
“Ne, ne shvatam.Ali postovacu tvoju privatnost,ako zelis.”
“Hvala ti. Lepo od tebe sa obzirom da ja ne postujem niciju privatnost. Sa jednim izuzetkom.I radio sam sve sto sam mogao da joj oduzmem to,zar ne?”
“Svi imamo svoje bubice”. Nasmejao se opet. “Hocemo li?”
Upravo je uhvatio miris malog krda jelena.Bilo mi je tesko da skupim malo entuzijazma za ovo,cak I pod najboljim uslovima,ovo je bilo manje od dobroe arome. Trenutno sa secanjem na krv devojcice jos uvek svezim u mom umu,miris mi je ustvari bio odvratan.
Uzdahnuo sam. “Hajdemo.” Slozio sam se,iako sam znao da ce teranje jos krvi niz grlo pomoci tako malo.
Oboje smo se prebacili u lovacki cucanj I dozvolio sam da me neprijatni miris tiho povuce napred.





Bilo je hladnije kada smo se vratili kuci.Otopljeni sneg se ponovo smrzao;bilo je kao da je tanki pokrivac stakla prekrio sve – svaka borova iglica,svaki list paprati ,sve vlati trave su bile zaledjene.
Dok je Karlajl otisao da se presvuce za svoju ranu smenu u bolnici,ja sam ostao pored reke cekajuci da izadje sunce.Osecao sam se skoro naduto od sve krvi koju sam popio,ali znao sam da bi nedostatak stvarne zedji znacio tako malo kada bih sedeo ponovo sedeo pored devojcice.
Hladan I nepokretan kao kamen na kome sam sedeo ,gledao sam u mracnu vodu koja protice pored zaledjene obale,gledao sam kroz nju.
Karlajl je bio u pravu.Treba da odem iz Forksa. Mogli bi da rasire neku pricu koja bi objasnila moj odlazak.Internat u Evropi,odlazak u posetu dalekim rodjacima,tinejdzer koji je pobegao od kuce. Prica nije bila bitna. Niko se nebi raspitivao previse intenzivno.
Bila bi to samo godina ili dve ,a onda bi devojka nestala.Nastavila bi sa svojim zivotom-trebalo bi da ima zivot kako bi ga nastavila.otisla bi na koledz negde,ostarila bi,zapocela karijeru,mozda se udala za nekoga.mogao sam to da zamislim-mogao sam da vidim devojku obucenu skroz u belo kako hoda sporim korakom,njena ruka je u ocevoj.
Bilo je cudno,bol koji mi je ova slika izazvala.Nisam ga razumeo.Da li sam ljubomoran,zato sto ona moze da ima buducnost ,a ja je nikad necu imati. To nije imalo smisla.Svaki covek u mojoj blizini je imao istu priliku ispred sebe-zivot-I retko bih zastao da im zavidim na tome.
Treba da je ostavim njenoj buducnosti.Da prekinem da rizikujem njen zivot To je bilo ispravno. Karlajl bi uvek odabrao ispravan put. Treba da ga poslusam sada.
Sunce je izaslo iz oblaka,I slabo svetlo se odbilo o zaledjeno staklo.
Jos jedan dan.Odlucio sam. Video bih je samo jos jednom.Mogu to da podnesem. Mozda bih mogao da pomenem moj odlazak, da prilagodim pricu.
Ovo ce biti tesko.Mogao sam da osetim to sa teskom odvratnosti koja me je terala da razmisljam o razlozima da ostanem-da produzim rok jos dva,tri ,cetiri dana… Ali uradicu ono sto je ispravno. Znam da mogu da verujam Karlajlovom savetu. I takodje znam da sam previse u konfliktu da donesem pravu odliku sam.
Previse u konfliktu. Koliko ove dvratnosti dolazi iz moje opsesivne radoznalosti,a koliko od mog nezadovoljenog apetita?
Otisao sam unutra da se presvucem u cistu odecu za skolu.
Alis me je cekala,sedela je na najvisem stepeniku kod ivice vrata .
Opet odlazis,optuzila me je.
Uzdahnuo sam I klimnuo.
Ne vidim gde ides ovaj put.
“Jos uvek ne znam gde idem.”
Zelim da ostanes.
Zatresao sam glavom.
Mozda Dzes I ja mozemo da podjemo sa tobom?
“Bices im potrebna , kada ja ne budem tu da pazim na njih.I pomisli na Esme.da li bi da oduzmes pola njene porodice odjednom?”
Bice veoma tuzna zbog tebe.
“Znam.zato ti moras da ostanes.”
Postoji mnogo ispravnih I pogresnih puteva,zar ne?
“Da,ali moram da uradim ono sto je ispravno.”
Na momenat je bila izgubljena u jednoj od svojih cudnih vizija;gledao sam zajedno sa njom nejasne slike kako se obrcu I trepere. Video sam sebe u cudnim senkama koje nisam mogao da razaznam-mutni neprecizni oblici. A onda odjednom, Moja koza je blistala na jakom suncuna maloj otvorenoj livadi.Ovo mesto sam znao. Jedna osoba je bila samnom,ali opet je sve bilo nejasno tako da nisam mogao da ga raspoznam. Slike su zadrhtale I nestale kada je milion malih izbora preuredilo buducnost opet.
“Nisam shvatio mnogo od ovoga”,rekao sam joj kada je vizija nestala u mraku.
“Ni ja.Tvoja buducnost se toliko menja da ne modu uvopste da je pratim.Mislim ipak…
Zastala je I pregledala veliku kolekciju drugih skorijih vizija za mene.Sve su bile iste-zamagljene I ne jasne..
“Mislim da se nesto ipak menja”,rekla je naglas.Tvoj zivot je na raskrscu.”
Nasmejao sam se. “Shvatas da trenutno zvucis kao ciganka ne nekom karnevalu ?”
Isplazila je svoj mali jezik.
“Danas ce biti sve u redu, zar ne?”pitao sam a glas mi je odjednom bio uznemiren.
“Ne vidim da ces ubiti nekog danas.”,uverila me je.
“Hvala Alis.”
“idi presvuci se.Necu reci nista-pusticu te da ti kazes ostalima kada budes spreman.”
Stajala je a onda se sjurila niz stepenice,ramena su joj bila malo pogrbljena.Nedostajaces mi,Stvarno.
Da,I ona bi meni stvarno nedostajala.

2 Re: 3.Fenomen on Sun Jul 12, 2009 2:59 pm

**Anchi96**


Heroic vampire
Bila je to tiha voznja u skolu .Dzasper je shvatio da je Alis uznemirena zbog necega ,ali znao je da ako je zelela da razgovara o tome vec bi to uradila. Emet iRozali su ocigledno imali jedan od svojih momenata,gledali su jedno drugom u oci sa divljenjem-bilo je prilicno odvratno za gledanje. Svi smo bili svesni kolko su ocajnicki zaljubljeni . Ili sam samo ja bio ljubomoran jer sam jedini sam. Ponekad je tesko ziveti sa tri savrsena para. Ovo je bio jedan takav trenutak.
Mozda bi bili srecniji bez mene,I moje lose I prgave naravi starca koji bi dosada trebao da budem.
Naravno prva stvar koju sam uradio kada smo stigli u skolu je da sam potrazio devojcicu.Samo pripremam sebe, ponovo.
Tacno.
Bilo je sramotno to sto je moj svet odejednom ispunjavala smo ona I nista drugo-celo moje postojanje je bilo usredsredjeno samo na nju,a ne na mene .
Bilo je lako to razumeti ali ipak: posle osamdeset godina ciji je svaki dan I svaka noc bila ista,bilo kakve promena bi postala poenta apsorcije
Jos uvak nije stigla,ali mogao sam da cujem glasnu buku motora njenog kamiona u daljini. Naslonio sam se na kola da je sacekam. Alis je ostala samnom,dok su ostali otisli pravo na cas. Moja opsesija im je bila dosadna-bilo im je nrazumljivo kako bilo koji covek moze da drzi moju paznju tako digo,bez obzira koliko dobro mirise.
Devojcica se polako dovezla,ociju uprtih u put ispred sebe cvrsto stezuci volan rukama. Izgledala je uznemireno. Bio mi je potreban trenutak da shvatim zbog cega,svaki covek je danas imao isti izraz lica. Svi putevi su bili klizavi zbog leda,I pokusavali su da voze pazljivije. Video sam da ona ovo shvata ozbiljije od drugih.
Ovo se slagalo sa malo onoga sto sam saznao o njenoj licnosti.Dodao sam to na moju malu listu,bila je ozbiljna I odgovorna osoba.
Parkirala se nesaleko od mene,ali jos uvek nije preimetila da stojim ovde I gledam u nju. Pitam se sta ce uraditi kada me primeti? Pocrevenece I otici?
To je bila moja prva misao. Ali mozada ce mi uzvratiti pogled.Mozda ce mi prici I popricati samnom.
Duboko sam udahnuo,napunio sam pluca,nadajuci se tome.
Izasla je iz kola pazljivo,,testirajuci da li je zemlja klizava pre nego se oslonla. Nije me pogledala,I to me je frusriralo.Mozda cu ja da pridjemjoj I popricam sa njom.
Ne,to bi bilo pogresno.
Umesto da ode u skolu otisla je do strane svog kamiona drzeci se za njegovu stranu nesigurna u svoje korake. Ovo me je nasmejalo,I osetio sam Alisin pogled na licu. Nisam slusao sta ju je ovo navelo da misli-previse me je zabavljalo da gledam devojcicu kako proverava lance za sneg na gumama kamiona. Ustavari je izgledala kao da ce pasti,zbog nacina na koji su joj noge klizele.Niko drugi nije imao problema –da li se ona parkirala na najgorem ledu?
Zastala je tu,gledajuci dole sa cudnim izrazom na licu.Bio je… nezan? Kao da je nesto u vezi sa gumama dirnulo?
Oticicu da popricam sa njom.Ionako izgleda kao da joj je potrebna pomoc,barem dok se na skloni sa klizavog asfaltaNaravno nisam mogao to da joj ponudim,zar ne? Oklevao sam.Sigurno nebi pozdravila dodir moje hladne bele ruke ,koliko ne voli sneg.tebalo je da nosim rukavice…
“NE!!” Alis je vrisnula naglas.
Odmah sam pregledao njene misli,misleci da sam napravio pogresan izbor I da me je videla kao radim mesto neoprostivo.Ali ov nije umalo veze samnom.
Tajler Krovli je odlucio da skrene na parking pri vecoj brzini. Zbog ovoga ce naleteti na led I krenuce da se kliza…
Vizija je dosla samo pola sekunde pre realnosti. Tajlerov kombi je skrenuo dok sam jos posmatrao zavrsetak koji je izazvao Alisin vrisak.
Ne ,ova vizija nije imala veze samnom,ali ipak je imala veze samnom,zato sto ce tajlerov kombi-gume su naisle na led pod najgorim mogucim uglom- daprokliza preko parkinga I smrvice devojcicu koja je postala nepozvana fokusna tacka mog zivota.
Cak I bez alisinog predvidjanja bilo je lako procitati putanju kola,koje je letelo van Tajlerove kontrole.
Devojcica koja je stajala na najgorem mogucem mestu je na srecu podigla pogled,zbunjena skripom guma.Pogaledala je prevo u moje uzasom ispunjene oci,I onda se okrenula da pogleda u svoju smrt koja se priblizavala.
NE NJU!!!! Viknuo sam u mislima ,reci kao da su pripadale nekom drugom.
Pokrenuo sam se preko parkinga I bacio se izmedju klizjauceg kobija I zamrznute devojcice. Pokrenuo sam se toliko brzo da je sve bilo mutno sem mog cilja. Ona me nije videla-ljudske oci nisu mogle da isprate moje pokrete-jos uvek je gledala u oblik koji ce da smrvi njeno telo uz metalnu stranu kamiona.
Uhvatio sam je oko struka,pomrajuci sa previse zurno da bih bio nezan koliko bi trebalo. U stotom delu sekunde, izmedju trenutka u kojem sam istrgnuo njeno malo telo sa puta smrti, I trenutka u kojem sam se srusio na zemlju sa njom u rukama,bio sam nevorovatno svestan njenog limljivog,neznog tela.
Kada sam cuo da je njena glava udarila u led,osetio sam da se I ja pretvraram u led isto.
Ali nisam imao cak ni saekund da razmisljam da li je ona dobro.Cuo sam skripu I cviljenje kombija iza nas dokse sudarao sa metalom stranom kamiona. Menjao je pravac I ponovo je krenuo na nju dok su varnice letele.-kao da je ona magnet,koji vuce kombi prema sebi.
Rec ,koju nikada pre nisam rekao u prisustvu devojke, mi je izletela kroz stisnute zube.
Vec sam uradio previse.Cak I dok sam leteo kroz vazduh da bih je gurnuo sa puta,bio sam svestan greske koju pravim.to sto sam bio svestan moje greske nije me zaustavilo,ali nisam bio toliko svestan rizika kojem sam izlozio ne samo sebe vec I za celu moju porodicu.
Otkrice.
A ovo sigurno nece pomoci,ali nema sanse da dozvolim da kombi uspe u svom drugom pokusaju da oduzme njen zivot.
Pustio sam je I ispruzio ruke hvatajuci kombi pre nego sto je mogao da dodirne devojcicu. Njegova snaga me je pritisnula uz kola parkirana do kamiona,I mogao sam da cujem kako se njihov ram izvija iza mojih ledja..Kombi se smrskao I zatresao kada je naisao na nepopustljivu prepreku mojih ruku,I onda se zaustavio balansirajuci nestabilno na samo dve gume.
Ako pomerim ruke zadnja guma kombija ce pasti na njene noge.
O za ime svega sto je sveto,zar se ova katastrofa nkad nece zavrsiti? Da li postoji jos nesto pogresno sto moze da se dogodi? Tesko da mogu da sedim ovde drzeci kombi u rukama dok pomoc ne stigne . A ne mogu ni da ga odgurnem-morao sam da mislim I o vozacu,cije su misli su bile panicne.
Sa unutrasnjim jecajem sam gurnuo kombi tako da se odljuljao dalje od nas na sekund.. Dok je padao nazad ka meni,u hvatio sam ga za ram sa desnom rukom dok sam levom rukom obuhvatio devojcicu oko struka I izvukao je ispod kombija, privlaceci je cvrsto uz stranu mog tela. Njeno telo se mlitavo pomeralo dok sam je prebacivao tako da njene noge budu na sigurnom-Da li je svesna? Koliki stete sam joj naneo u mom improvizovanom pokusaju da je spasem?
Ispustio sam kombi,sada kada vise na moze da je povredi. Svi prozori su se polomili kada se srusio na zemlju.
Znao sam da sam u sred krize. Koliko je ona videla? Da ima drugih svedoka koji su me videli kako se stvaram pored nje I zongliram kombijem dok sam pokusavao da je izvucem ispod njega. Ova pitanja bi trebalo da me brinu najvise.
Ali bio sam previse uznamiren da bih brinuo o mogucem razotkrivanju. Previse me je ispunjavala panika ,jer sam je mozda ja povredio u pokusaju da je zastitim. Previse uplasen da mi bude ovoliko blizu,jer sam znao sta bih namirisao kad bih dozvlio sebi da udehnem. Previse svestan toplote njenog mekanog tela,pritisnutog uz moje-cak I kroz dvostruku prepreku nasih jakni,sam mogao to da osetim…
Moj prvi strah je bio najveci.Dok su vrisci svedoka oko nas poceli da se cuju ,nagnuo sam se da proucim njeno lice. Da vidim da li je svesna-nadajuci se da nigde nije krvarila.
Njene oci bile su sirom otvorene u soku.

3 Re: 3.Fenomen on Sun Jul 12, 2009 3:00 pm

**Anchi96**


Heroic vampire
“Bella”,zapitao sam je uzurbano.”Jesi li dobro?”
:Dobro sam.”odovorila je automatski osamucenum glasom.
Olaksanje ,toliko dobro da je skoro bolelo,me je ispunilo kada sam cuo njen glas. Udahnuo sam kroz zube, I nije mi smetala vatra u grlu. Skoro da je bila dobrodosla.
Pokusala je da ustane,ali ja nisam bio spreman da joj to dozvolim. Osecao sam da je tako…sigurnije? Bolje,barem, da je ona ususkana uz mene.
“Budi pzljiva.”Upozorio sam je.”Mislim da si prilicno jako udarila glavu.”
Nije bilo mirisa sveze krvi—to je bila milost-ali ovo nije eliminisalo unutrasnju stetu. Bio sam odjenom zabrinut I zeleo sam da je sto pre dovedem do Karlajla I celog kompleta opreme za radiologiju.
“Jao”,rekla je sokiranim glasom kada je shvatila da sam bio upravu u vezi njene glave.
“To sam I mislio.”Olaksanje mi je bilo smesno,osetio sam skoro vrtoglavicu zbog njega.
“Kako za…Njen glas se izgubio,I njene trepavice su se zatresle. “Kako si dosao do mene tako brzo?”
Olaksanje je postalo jetko,humor je nestao. Primetila je previse.
Sada kadaje devojcica bila u pristojnom stanju,strepnja za moju porodicu je postala ozbiljna.
“Stajao sam bas do tebe Bella.” Znao sami z iskustva da ce ako zvucim sigurno dok lazem naterati bilo kog ispitivaca da bude manje siguran u istinu.
Pokusala je da se pomeri ponovo,I ovoga puta sam joj dozvolio.Morao sam da disem da bih mogao dobro da odigram svoju ulogu. Bio mI je potreban prostor od njenog toplokrvnog tela . Odmakao sam se sto sam vise mogao u malom prostoru izmedju zbijenih vozila.
Pogledala me je,I ja sam joj uzvratio. Da prvi skrenem pogled bila bi greska koju bi napravio samo neiskusni lazljivac,a ja to nisam bio. Moj izraz je bio gladak,bezopasan… izgleda da ju je ovo zbunilo.Dobro je.
Mesto nesrece je sada bilo okruzeno. Uglavnom ucenici,deca su virili kroz pukotine da vide da ima li unakazenih tela. Culo se brbljanje ,vika I mnostvo sokiranih misli. Pregledao sam misli jednom da se osiguram da nema nikakvih sumlji jos uvek, onda sam ih iskljucio I skoncentrisao se na devojku. Paznju ju je odvukla ova ludnica. Pogledala je oko sebe sa jos uvek zbunjenim pogledom I pokusala je da je da ustane.
“Ostani mirna za sad.” .Izgledala je dobro,ali da li bi trebalo da uvopste pomera vrat? Opet sam pozeleo da je Karlajl tu. Godine mog teoretskog ucenja medicine nisu mogle da se porede sa vekovima njegovog prakticnog iskistva .
“Ali hladno je.”protivila se.
Zamalo da bude smrvljena dva puta I obogaljena jednom,a uvek je hladnoca ono sto je brinulo. Kikot mi je iskliznuo kroz zube pre nego sto sam se setio da ova situacija nije samesna.
Bela je trepnula I onda je usredsredila svoj pogled na mene.”Bio si tamo.”
Ovo me je otreznilo.
Pogledala je prema jugu,iako sada nista nije moglo da se vidi sem ulubljene strane kombija. “Bio si pored svojuh kola.”
“Ne nisam.”
“Videla sam te.” Insistirala je,njen glas jjoj je zvucao detinjasto kada je tvrdoglava.
“Bella,stajao sam pored tebe I gurnuo te sa puta.”
Zagledao sam se u njene sirom oitvorene oci,pokusavao sam da je nateram da prihvati moju verziju-jedinu raconalnu verziju trenutno.
Stisnula je usne.”Ne.”
Pokusao sam da ostanem miran,da ne panicim. Kada bih mogao da je nateram da cuti nekoliko treutaka,imao bih sansu da prikrijem dokaze…I pokopam njenu pricu kriveci povredu glave.
Zar nebi trebalo da bude lako da ova tiha ,misteriozna devojka cuti?Ako bi mi samo poverovala.bar na momenat…
“Molim te Bella.” Rekao sam previse napetim glasom,jer odjednom sam zeleo da mi veruje.zeleo sam to jako,I to ne samo zbog ove nesrece. Kakva glupa zelja.nema nikakvog smisla da ona veruje meni?
“Zasto?”pitala je, jos uvek ne odustajuci.
“Veruj mi.” Molio sam.
“Da li onda obecavas da ces mi kasnije sve objasniti?”
Naljutilo me je sto sam opet morao da je lazem,kada sam toliko zeleo da mi veruje. Tako da kada sam joj odgovorio zvucao sam ljutito.
“U redu.”
“U redu.” Uzvratila mi je istim tonom.
Dok je pokusaj spasavanja pocinjao oko nas-odrasli su stizali,vlasti su pozvane.sirene su se cule u daljini-pokusao sam da ignorisem devojku I da mislim o prioritetima.Pretrazio sam svaki um na parkingu,svedoka I zakasnekih pridoslica, ali nisam pronasao nista zabrinjavajuce. Mnogo njih je bilo iznenadjeno sto me vidi pored belle,ali svi su zaljucili-jer nije bilo ni jednog drugog moguceg zakljucka-da me samo nisu primetili kako stojm pored devojke pre nesrece.
Ona je bila jedina koja noje htela da prihvati jednostavno objesnjenje,ali nju ce smatrati za najmanje pouzdanog svedoka.ona je bila preplasena,prezivela je traumu,a I da ne pominjem udarac u glavu.Verovatno je u soku.bice prihvatljivo da ona bude zbunjena,zar ne? Niko njenoj prici nece pridavati veci znacaj.
Jauknuo sam kada sam uhvatio misli Rozali,Emeta I Jaspera koji su upravo stigli.Veceras ce biti pakao.
Hteo sam da ispravim ulubljenje koje su napravila moja ramena u strani kola,ali devojka je bila preblizu. Moracu da sacekam da joj nesto odvuce paznju.
Bilo je frustrirajuce cekati-toliko pogleda je bilo upereno u mene-dok su se ljudi mucili oko kombija pokusavajuci da ga odvuku od nas. Pomogao bi im da bih ubrzao proces,ali vec sam bio u dovoljno velikoj nevolji,a i devojka ima ostre oci. Konacno su uspeli da pomere kombi dovoljno da radnici hitne pomoci dodju do nas sa nosiljkama.
Poznato,zacudjeno lice se pojavilo.
“Hej,Edvarde!” Bret Varner je rekao.On je takodje bio jedan od radnika bolnice,I znao sam ga dobro.Srecom-jedino sto je dobro danas-je on prvi koji je dosao do nas.U njegovim mislima sam zapazio da je video kako sam smiren I uzbunjen.”jesi li dobro?”

4 Re: 3.Fenomen on Sun Jul 12, 2009 3:03 pm

**Anchi96**


Heroic vampire
,,Savrseno,Bret.Nista me ne moze dotaci.Ali bojim se da Bela ovde moze imati potres.Udarila je glavom kada sam je trgnuo od njene navike …”
Bret se skoncentrisao na devojku koja me je prostrelila pogledom punim izdaje.
Oh,bio je u pravu.Ona je bila tiha pacenica-radije pati u tisini.Ona nije u suprotnosti odmah moja prica,ipak,osetio sam olaksanje.
Sledeci EMT je pokusao da insistira da se sam moze leciti,ali ga nije bilo previse tesko odvratiti.Obecao sam da ce ga moj otac saslusati,I dozvolicu mu da ide.
Kod vecine ljudi,gledano sa cool samopouzdanjem je sve sto je potrebno.
Kod vecine ljudi,ne samo kod devojaka,naravno.Da li se ona uklapa u bilo koji od normalnih uzora?
Kao I oni,stavila je svoj vrat na oslonac-I njeno lice je pocrvenelo sa negodnoscu.-Iskoristio sam trenutak distrakcije da tiho preuredim stanje da ostavim trag u udubljenje na autu I da izmaknem moju nogu.Samo je moj polubrat primetio sta sam radio I cuo sam Emetovo mentalno obecanje da ce uhvatiti nesto sto propustim.
Zahvalan za njegovu pomoc –I vise zahvalan za Emettov,barem,ionako oprostaj za moj opasan izbor.-Bio sam mnogo opušteniji kako sam se peo na prednje sedište ambulante,pored Breta
Šef policije stigao je i pre nego što su stavili Belu na zadnji deo ambulantnih kola,
Iako su misli Belinog oca bile i više od reči,panika i briga koju je njegov mozak pokazivao blokirao je skoro sve misli na parkilištu.Neizrečena briga i krivica,i to velika količina njih su izašle iz njega čim je video svoju jedinu ćerku kako je izvlače.
Izašle iz njega i kroz mene,smirivao se i jačao.Kada me je Alis upozorila da će ubistvo njegove ćerke ubiti i njega.nije preterivala.
Moja glava se vrtela od krivice dok sam slušao uplašeni glas.
,,Bella’’,povikao je.
Potpuno sam u redu Čarl...tata’’,uzdahnula je, ,, ništa mi nije’’.
Njeno uverenje je jedva smirilo njegov očaj.Okrenuo se da konačno zatvori vrata EMT-ja i da zahteva još informacija,
Sve dok nisam čuo kako on govori,stvarajući savršeno jasne rečenice iako sam jasno mogao čuti paniku,kada sam shvatio da njegova briga i nervoza nisu bile neizrečive.Ja samo...nisam mogao čuti tačne reči.
Hmmm.Čarli Svon nije bio tih kao njegova ćerka,tako da sam mogao videti odakle je to nasledila.
Nikad nisam provodio previše vremena oko šefa policije.Uvek sam ga uzimao kao čoveka sporih misli-onda sam shvatio da sam ja bio onaj koji je bio spor.Njegove misli su bile delom zatvorene ne odsutne.Samo sam mogao čuti njihovu tenziju,njihov ton...
Hteo sam da čujem jasnije,da vidim da li sam mogao u ovoj novoj,manje značajnoj slagalici ključ devojčicine tajne.Ali do tada je Bela već bila utovarana u ambulanta kola koja su bila krenula.
To je bilo tesko za moj rascep daleko od ponosljivog resenja tajne koja je imala doci u moju gojaznost.Ali ja sam imao da razmisljam sada-da gledam za sta je imao postojati uradjen za svakog andjela.Slusao sam,da nateram sigurnost da ja necu prouzrokovati nama svaki u toliko mnogo opasnosti posto mi bismo da imali otici odmah.Morao sam se skoncentrisati.
Tamo je bilo nestvarno,unutra EMT-ovim mislima koje su me brinile.Tako udaljen tako oni kazuju kuda bi mogao ici,tamo je bilo nista ozbiljno pogresno sa devojkom.I Bella je bila zalepljena za pricu ,ja sam imao u slucaju ako ,thus udaljena.
Prvi prioritet, cim mi stignemo u bolnicu ,je bio da vidim Karlajla.Pozurio sam kroz automatska vrata,ali bio sam potpuno nemocan da predhodim prema Belli;Izvesno sam drzao pogled na njoj kroz bolnicke misli.
Bilo je lako naci oceve poznate misli.Bio je u svojoj maloj kancelariji,potpuno sam-drugi srecan potez u ovom luckless danu.
’’Karlajle’’
Cuo je za moje priblizavanje,i on je bio uzbudjen uzbudjen iako je video lice svog sina.Skocio je na svoje noge,njegovo prijateljsko lice u belom tkivu.Oslonio se napred preko uredno organizovanog radnog stola.
Edwrade-nisi-
’’Ne,ne,nije to’’
Duboko je udahnuo.Naravno da nije.Izvini zabavljao sam misli.Tvoje oci,naravno,trebao bi razumeti...Davao je znacaj mojim mirnim-zlatnim ocima sa olasicom.
’’Ona je imala povredu,mislim,Karlaj verovatno ne ozbiljnu,ali-’’
’’Sta se desilo’’
’’Glupi automobilski udes.Ona je na pogresnom mestu u pogresno vreme.Ali ja nisam mogao samo da stojim tamo-dopustiti da je zdrobi-’’
Pocni ispocetka,Ja nerazumem.Kako si se ti angazovao?
’’Kombi je klizao na preko leda,’’Sapnuo sam.Pogledao sam prema njegovom belom zidu kada sam mu to govorio.Umesto gomile uokvirenih diploma,imao je jednu jednostavnu uljanu sliku-njegovu omiljenu,an undiscovered Hassam.’’Ona je bila pravac.Alice je videla da to dolazi,ali nije bilo vremena da uradim nesto ali stvarno trcao sam na onu stranu parkilarista i gurnuo sam je od pravca.Ne jedan uocljiv...izuzetak za nju.Morao sam da zaustavim kombi,takodje,ali opet,niko nije video to...osim nje.Ja...Ja se izvinjavam Karlajl.Nisam imao nameru da nas stavim u opasnost.’’
Sklonio je ruke sa stola i stavio ih na moja ramena.
Uradio si pravu stvar.I to nije bilo lako za tebe.Ponosan sam na tebe,Edwarde.
Bio sam u stanju da mu tad pogledam u oci.’’Ona zna da ima nesto...nepravilno u vezi mene.’’
’’To nije bitno.Ako budemo morali da odemo,oticemo.Sta je ona rekla?’’
Stisnuo sam svoje ruke,malo remetiti.’’Jos nista.’’
Jos?
’’Ona je pristala da cuje moju verziju dogadjaja-ali ona ocekuje i obnjasnjenje.’’
Namrstio se,razmislja o ovome.
’’Udarila je glavom-ali,ja sam to uradio,’’Ja neprekidno naglo.’’Udario sam nju od poprilocno tvrdu podlogu.Ona izgleda dobro,ali...Ja ne mislim da je to uzelo njenu neverovatnu procenu.’’
Osecao sam naklonost kada sam izgovorio reci.
Karlajl je cuo distancu u mom glasu.Mozda to nije potrebno.Hajde da vidimo sta se dogadja,moramo mi?Toodjekivanje kao da imam pacijenta da proverim.
’’Molim te,’’rekao sam.’’Mnogo brinem da li sam je povredio?’’

5 Re: 3.Fenomen on Sun Jul 12, 2009 3:04 pm

**Anchi96**


Heroic vampire
“Ne,ne,nije to.” Duboko je uzdahnuo.NARAVNO DA NE.IZVINI STO SAM ZADRZAO MISAO.TVOJE OCI NARAVNO,TREBALO JE DA ZNAM…Primetio je moje jos uvek zlatne oci sa olaksanjem. “Povredjena je Karlajl,vrovatno ne ozbiljno,ali-“ “Sta se desilo?” “Glupa auto nesreca.Bila je na pogresnom mestu u pogresno vreme.Ali nisam mogao samo da stojim tamo-da pustim da je pregazi-“ POCNI ISPOCETKA,NE RAZUMEM.KAKO SI TI UMESAN? “Kombi je proklizavao na ledu,”saputao sam.Gledao sam u zid iza njega dok sam govorio.Umesto uramljenih diploma imao je jednu uljanu sliku-najomiljeniju,neotkriveni Hassam.”Stajala je na putu.Alis je videla,ali nije bilo vremena da uradim bilo sta nego da pretrcim parking i sklonim je sa puta.Niko nije primetio…sem nje.Morao sam da zaustavim kombi,takodje,ali ponovo niko nije video to…sem nje.Zao…zao mi je Karlajl.Nisam mislio da nas stavim u opasnost.”Obisao je sto i stavio ruku na moje rame.URADIO SI PRAVU STVAR.NIJE MOGLO BITI I TEBI LAKSE.PONOSAN SAM NA TEBE,EDWARD.Mogao sam dag a pogledam u oci tada.”Ona zna da ima nesto…pogresno samnom.” “Nije vazno.Ako moramo da odemo,oticicemo.Sta je rekla?” Protresao sam glavom,frustriran.”Nista jos.” JOS? “Pristala je na moju verziju dogadjaja-ali ocekuje objasnjanje.” Namrstio se,razmisljajuci o tome. “Udarila je glavom-pa ja sam to uradio,”nastavio sam brzo. “Oborio sam je na zemlju jedva tesko.Izgleda dobro,ali…mislim da nece trebati puno da je obeshrabrimo.”Osecao sam se kao prostak samo izgovarajuci te reci.Karlajl je osetio odvratnost u mojim recima.MOZDA TO NECE BITI POTREBNO.DA VIDIMO STA CE SE DESITI,HOCEMO?IZGLEDA DA IMAM PACIJENTA DA POSETIM. “Molim te,”rekao sam. “Tako sam zabrinut da sam je povredio.”Karlajlovo lice se razvedrilo.Pogladio je njegovu belu kosu=nekoliko nijansi svetliju od njegovih zlatnih ociju-I nasmejao se.IMAO SI ZANIMLJIV DAN,ZAR NE?U njegovim mislima,mogao sam da vidim ironiju,i bilo je smesno,bar njemu.Skoro obrtanje uloga.Negde tokom te kratke sekunde razmisljanja kada sam trcao preko zaledjenog parkinga,pretvorio sam se iz ubice u zastitnika.Nasmejao sam se sa njim,secajuci se kako sam bio siguran da Belli nikad nece trebati zastita od bilo cega sem mene.Bilo je ostrine u mom glasu zato sto,izvidnica bez poziva,toje bila istina.Cekao sam sam u Karlajlovoj kancelariji-jedan od duzih sati koje sam preziveo-slusajuci bolnicu punu misli.Tajler Krouli,vozac kombija,izgledao je kao da je povredjen vise od Belle,i paznja je presla na njega dok je Bella cekala njen red na rengen.Karlajl je stojao u pozadini,verujuci dijagnostici da je devojka slabo povredjena.Ovo me je zabrinulo ali sam znao da je u pravu.Jedan pogled na njegovo lice podsetilo bi je na mene,na cinjenicu da neto nije u redu sa mojoj porodicom,mozda bi pocela da prica.Sigurno je imala dovoljno voljnog druga da razgovara.Tajler se osecao krivim zbog cinjenice da je skoro ubio,i nije mogao da ucuti u vezi toga.Mogao sam da vidim njen izraz kroz njegove oci,i bilo je sigurno da zeli da prestane.Kako on to nije video? Bio je napet trenutak za mene kada je Tajler pitao kako se sklonila sa puta.Cekao sam,ne disuci,dok je oklevala. “UM…”cuo je da govori.Onda je pauzirala dugo da je Tajler pomislio da li je njegovo pitanje zabunilo.Konacno,nastavila je.”EDWARD ME JE POVUKAO SA PUTA.” Izdahnuo sam.Onda je moje disanje ubrzalo.Nikad pre je nisam cuo da izgovara moje ime.Svidelo mi se kako je zvucalo-cak i slusajuci kroz Tajlerove misli.Zeleo sam da cujem licno… “EDWARD KALEN,”rekla je,kada Tajler nije shvatio na koga je mislila.Nasao sam sebe kod vrata,sa rukom na drsci.Zelja da je vidim je snazno rasla.Morao sam da se podsetim za potebu da budem pazljiv. “STAJAO JE PORED MENE.” “KALEN?”HUH.TO JE CUDNO. “NISAM GA VIDEO.”Mogu da se zakunem…WOW,SVE JE BILO BRZO PRETPOSTAVLJAM.DA LI JO ON U REDU?” “JA MISLIM.OVDE JE NEGDE,ALI GA NISU NATERALI DA NOSI KRAGNU.” Video sam zamisljen izraz njenog lica,sumnjivo zaostravanje njenih ociju,alit e male promene u njenom izrazu su izgubljene na Tajleru.LEPA JE,mislio je,skoro iznenadjen.CAK I TAKO U NEREDU.NIJE MOJ TIP,ALI…TREBALO BI DA JE IZVEDEM.DA SE ISKUPIM ZA DANAS…Bio sam u hodniku,onda,na pola puta do sok sobe,ne razmisljajuci ni sekund sta sam radio.Srecom sestra je usla u sobu pre mene-bio je Bellin red za snomanje glave.Naslonio sam se na zid u tamno cose iza ugla,i pokusao da shvatim sebe dok su je odvodili.Nije bilo vazno sto je Tajler mislio da je lepa.Svako bi primetio to.Nije bilo razloga da osecam…kako sam se osecao?Iznervirano?Ili je besan bilo blize istini?To nije imalo smisla uopste.Stajao sam gde sam bio koliko god sam mogao,ali nestrpljenje me je pobedilo i ja sam isao okolo do radiologije.Vec je bila premestena nazad na urgentno,ali uspeo sam da virnem na njene rezultate dok je sestra bila okrenuta.Osetio sam se mirnije kad sam to uradio.Njena glava je bila u redu.Nisam je povredio,ne stvarno.Karlajl me je tu uhvatio.IZGLEDAS BOLJE,komentarisao je.Gledao sam pravo.Nismo bili sami,hodnik je bio pun nadredjenih I posetioca.AH,DA.Stavio je njen snimak na svetlo,ali mi nije trebao drugi pogled.VIDIM.ONA JE APSOLUTNO DOBRO.DOBRO URADJENO EDWARDE.Zvuk odobrenja moga oca stvorio je pomesana osecanja u meni.Bio bi zadovoljan,osim sto sam znao da ne bi odobrio ono sto sam sada hteo da uradim.Najmanje,ne bi odobravao ako bi znao moje stvarne motivacije… “Mislim da cu popricati sa njom-pre nego sto te vidi,”promrmljao sam ispod dahcuci.”Ponasaj se normalno,kao da se nista nije desilo.Izgladi to.”Prihvatljivi razlozi.Karlajl je klimnuo odsutno,gledajuci u snimake.

6 Re: 3.Fenomen on Fri Jul 31, 2009 10:19 pm

**Anchi96**


Heroic vampire
”Dobra ideja.Hmm.”Pogledao sam da vidim sta mu je privuklo paznju.POGLEDAJ U SVE OVE ZARASLE OZLEDE!KOLIKO PUTA JE NJENA MAJKA ISPUSTILA?Karlajl se nasmejao svojoj Sali.”Pocinjem da mislim da devojka jednostavno ima losu srecu.Uvek na pogresnom mestu u pogresno vreme.”FORKS JE SVAKAKO POGRESNO MESTO ZA NJU,SA TOBOM OVDE. Ustuknuo sam.HAJDE.IZGLADI STVARI.PRIDRUZICU TI SE USKORO.Hodao sam brzo,osecajuci krivicu.Mozda sam bio previse dobar lazov,ako sam mogao da zavaram Karlajla.Kada sam stigao do sok sobe,Tajler je mumlao,i dalje se izvinjavajuci.Devojka je pokusavala da izbegne njegovu grizu savesti pretvarajuci se da spava.Njene oci su bile zatvorene,ali njeno disanje nije bilo ujednaceno,I sada I tada njeni prsti su se grcili nestrpljivo.Gledao sam u njeno lice dug moment.Ovo je poslednji put da je vidim.Ta cinjenica je aktivirala zestok bol u mojim grudima.Da li je zbog toga sto sam mrzeo da ostavim I jednu zagonetku neresenu?To nije izgledalo dovoljno kao objasnjenje.Konacno,uzeo sam dubok uzdah i pomerio se ispred nje.Kada me je Tajler video,poceo je da prica,ali sam stavio jedan prst na usta.”Da li spava?”mrmljao sam.Belline oci se naglo otvorise i zedrzase na mom licu.Otvorile su se sirom a onda se ispunila besom I sumnjom.Setio sam se da imam ulogu da igram,tako da sam se joj nasmejao kao da se nista neobicno nije desilo ovog jutra-osim udarca u njenu glavu I malo podivljale maste.”Hej,Edward,”Tajler je rekao.”Zao mi je.” Podigao sam jednu rukuda zaustavim njegovo izvinjenje.”Nema krvi,nema gluposti,”rekao sam.Bez razmisljanja,nasmejao sam se previse siroko na moju privatnu salu.Bilo je neverovatno lako da ignorisem Tajlera,lezeci na metar i po od mene pokriven svezem krvlju.Nikad nisam razumeo kako Karlajl moze to da radi-krv njegovih pacijenata uredno da leci.Zar ne bi bilo izazivanje da odvlaci paznju,tako opasno…?Ali,sada…mogu videti kako,ako se fokusiras na nesto drugo dovoljmo tesko,iskusenje nije bilo nista.Cak i sveza i izlozena,Tajlerova krv nije nista naspram Belline.Zadrzao sam udaljenost i seo pored Tajlerovih nogu.”Pa,koja je presuda?”pitao sam je.Njena donja usna je malo ispala.”Nije mi nista,a;I I dalje nece da me puste.Kalo to da ti nisi vezan za krevet kao ostali?”Njeno nestrpljenje me opet nasmejalo.Mogao sam da cujem Karlajla u hodniku.”Sve je u tome koga znas,”rekao sam polako.”Ali ne brini,dosao sam da te izbavim.”Gledao sam njenu reakciju dok je moj otac ulazio u sobu.Njene oci su se sirom otvorile i njena usta su pala u iznenadjenju.Prostenjao sam u sebi.Da,primetila je slicnost. ”Pa,Gosp.Svon,kako se osecate?”Karlajl je pitao.Imao je prijatan nacin da opusti pacijente za nekoliko minuta.Nisam mogao da kazem kako je to uticalo na Bellu.”U redu sam,”rekla je tiho.Karlajl je stavio njene snimke na svetlo pored kreveta.”Tvoji snimci izgledaju dobro.Da lit e boli glava?Edward je rekao da si jako udarila.” Uzdahnula je I rekla,”U redu sam,”ponovo,ali ovoga puta nestrpljenje se culo u njenom glasu.Onda je pogledala jednom u mom pravcu.Karlajl je prisao blize i stavio prste nezno preko njene lobanje I trazio dok nije nasao cvorugu ispod kose.Bio sam uhvacen nespreman za talas emocija koja su se obronila na mene.Vidjao sam Karlajla da radi sa ljudima hiljadu puta.Pre mnogo godina,cak sam mu pomagao neformalno-doduse samo u situacijama gde krv nije umesana.Tako da nije nova stvar za mene,da gledam ga kako deluje sa devojkom kao da je i on covek kao ona.Zavideo sam njegovoj kontroli mnogo puta,ali to nije isto kao ova emocija.Ja sam zavideo vise njemu nego njegovoj kontroli.Ceznuo sam za razlikom izmedju Karlajla i mene-on je mogao da je dodiruje nezno,bez straha,znajuci da je nece povrediti… Trepnula je,I ja sam se cimno na stolici.Morao sam da se koncentrisem na trnutak da zadrzim moju opustenu pozu. “Bolno?”Karlajl je pitao.Njena brada se zgrcila u delicu.”Ne stvarno,”rekla je.Jos jedan delic njene licnosti se uklopio:ona je hrabra.Nije volela da pokauje slabost.Vrovatno najranjivije bice koje sam ikada video,a ona nije zelela da izgleda slabo.Pritajen smeh mi je skliznuo kroz usne.Jos jednom me je prostrelila pogledom. “Dobro,”Karlajl je rekao.”Tvoj otac ceka u cekaonici-mozes ici kuci sa njim sada.Ali vrati se ako ti se vrti ili imas problema sa vidom.”Njen otac je ovde?Prosao sam kroz misli u guzvi cekaonice,ali nisam mogao izdvojiti njegov jedva primetan mentalni glas iz grupe pre nego sto je progovorila ponovo,sa briznim licem.”Mogu li nazad u skolu?” “Mozda treba da se opustis danas,”Karlajl je predlozio.Njene oci su se vratile do mene.”Da li ce i on u skolu?” Ponasaj se normalno,izgladi stvari…ignorisi osecaj kada me pogleda u oci…”Neko mora da rasiri dobre vesti das mo preziveli,”rekao sam.”Ustvari,”Karlajl je ispravio,”vecina skole je izgleda u cekaonici.” Ocekivao sam njenu reakciju ovog puta-njenu antipatiju prema paznji.Nije razocarala. “Oh,ne”jauknula je,i stavila je ruke preko lica.Svidelo mi se da sam konacno u pravu.Poceo sam da je razumem…”Da li zelis da ostanes?”Karlajl je pitao. “Ne,ne!”rekla je brzo,pruzajuci noge sa strane duseka i klizeci dole dok joj stopala nisu dotakla pod.Zateturala se napred,neuravnotezena,u Karlajlove ruke.Uhvatio je i umirio.Ponovo,zavist je prosla kroz mene. “U redu sam,”rekla je pre nego sto je prokomentarisao,sa rozom bojom u obrazima.Naravno,to nece smetati Karlajlu.Uverio se da je u ravnotezi i spustio ruke. “Uzmi Tajlenol za bolove,”dao je instrukcije. “Ne boli toliko.” Karlajl se nasmejao dok je potpisivao njen karton. “Zvuci kao da si eksremno srecna.” Okrenula je lice polako,da gleda u mene optuzujucim ocima. “Sreca da je Edward stajao pored mene.” “Oh,da,dobro,”Karlajl se slozio brzo,cujuci istu stvar u njenom glasu kao i ja sto sam cuo.Nije pripisala njenu sumnju kao mastu.Ne jos. TVOJA JE,Karlajl je pomislio.SREDI KAKO TI MISLIS DA JE NAJBOLJE. ”Hvala ti puno,”sapnuo sam tiho i brzo.Nijedan covek me nije cuo.Karlajlove usne su se podigle na gore malo na moj sarkazam dok se okretao ka Tajleru. “Bojim se d ace morati da ostanes sa nama malo duze,”rekao je dok je poceo ispituje rascepe od slomljenog vetrobrana.Pa,ja sam napravio ovaj nered,pa jedino je fer da se suocim sa tim.Bella je je isla obazrivo ka meni,ne stajuci dok nije bila neugodno blizu.Setio sam se da sam se nadao,pre svega,d ace mi prici…Ovo je kao prividjenje te zelje. “Mogu li da porazgovaram sa tobom na minut?”siknula je na mene.Njen topao dah dodirnuo je moje lice i morao sam da se pomerim unazad jedan korak.Njen apel nije popustio ni malo.Svaki put kada je blizu mene,aktivirala je sve moje najgore,naj nuznije instikte.Otrov je potekao u mojim ustima i moje telo se spremilo za napad-da je izokrenem u mojim rukama i zdrobim njeno grlo mojim zubima.Moj um je jaci od mog tela,ali samo. “Tvoj otac te ceka,”podsetio sam je,moja vilica pricvrscena jako.Pogledala je prema Karlajlu i Tajleru.Tajler nije obracao paznju ni malo,ali Karlajl je nadgledao svaki moj dah. PAZLJIVO,EDWARD. “zelela bih da pricam sa tobom nasamo,ako nemas nista protiv,”insistirala je tihim glasom.Zeleo sam da joj kazem da sam protiv veoma,ali sam znao da cu jednom ovo morati da uradim.Mogu vec jednom zavrsiti.Bio sam pun protivnih emocija dok sam izlazio iz sobe,slusajuci njeno preplitanj stopala iza sebe,pokusavajuci da me prati.Imao sam predstavu sada.Znao sam koju ulogu koju igram-imao sam karakter :bicu nitkov.Lagacu i ismejavacu i bicu okrutan.Otislo je protiv svih mojih boljih impulsa-ljudske impulse koje sam zadrzavao svih ovih godina.Nikada nisam zeleo vise da zasluzim poverenje nego ovog momenta,kada sam morao da unistim svaku mogucnost za to.Bilo je jos gore znati da ce ovo biti poslednje secanje koje ce imati na mene.Ovo je moja oprostajna scena. Okrenuo sam se ka njoj. “Sta zelis?”rekao sam hladno.Trgla se zbog mog neprijateljstva.Njene oci su postale zbunjene,izraz koji me je progonio… “Dugujes mi objasnjenje,”rekla je slabim glasom;njeno lice boje slonovace pobelelo je.Bilo je tesko da mi glas ostane grub. “Spasio sam ti zivot-ne dugujem ti nista.”Ustuknula je-peklo je kao kiselina da gledam kako je moje reci povredjuju. “Obecao si,”sapnula je. “Bella udarila si glavu,ne znas o cemu govoris.” Isturila je glavu tada. “Nije nista sa mojom glavom.” Sada je bila ljuta,i to mi je olaksalo.Sreo sam njem pogled,praveci moje lice jos vise neprijateljski. “Sta zelis od mene Bella?” “Zelim da mi kazes istinu.Zelim da znam zasto lazem za tebe.” Ono sto je zelela je bilo fer-frustriralo me je to sto moram da je odbijem.”Sta ti mislis da se desilo?”skoro sam vikao na nju. Njene reci izgovorene u mucenju. “Sve sto znam je da nisi bio ni blizu mene-Tajler te nije video,isto,zato mi ne govori da sam udarila glavu jako.Taj kombi bi nas slomio oboje-ali nije,a tvoje ruke su ostavile uljubljenje sa strane-I ostavio si uljubljenje na drugim kolima,a nisi uopste povredjen-I kombi bi trebalo da mi smrska noge,ali ti si ga podigao…” Odjednom,stisla je zube i njene oci su sijale sa neprolivenim suzama.Gledao sam u nju,sa ironicnim izrazom,iako sam u stvari osecao strah;sve je videla. “Mislis da sam digao kombi sa tebe?”pitao sam sarkasticno.Odgovorila je sa jednim ljutim klimanjem.Moj glas je postajao podsmesljiv. “Niko nece verovati,znas.” Napravila je trud da kontrolise bes.Kada mi je odgovorila,izgovorila je svaku rec sa sporom namerom. “Necu reci nikome.” Mislila je to-mogao sam da vidim u njenim ocima.Cak i besna i izdana,sacuvala bi moju tajnu. ZASTO? Sok je pokvario moj namesteni izraz lica za pola sekunde,i onda sam se sabrao. “Onda zasto je bitno?”pitao sam,pazeci da moj glas ostane ostar. “Znaci meni,”rekla je napeto. “Ne volim da lazem-zato bolje da postoji dobar razlog zasto to radim.” Pitala me je da joj verujem.Kao sto sam zeleo da ona meni veruje.Ali ovo je linija koju nisam smeo da predjem. Moj glas je ostao tvrd. “Mozes li samo da mi zahvalis i predjes preko toga?” “Hvala,”rekla je, i onda je uzdahnula tiho,cekajuci. “Neces se ostaviti toga,zar ne?” “Ne.” “U tom slucaju…”nisam mogao da joj kazem istinu cak i da sam hteo …a nisam zeleo.Vise bi voleo da izmisli svoju pricu nego da zna sta sam ja,zato sto nista ne moze biti gore od istine-ja sam bio zivi kosmar,pravo sa stranica horor knjige. “Nadam se d aces uzivati u razocarenju.” Gledali smo poreko jedno drugo.Bilo je cudno kako je njen bes drag.Kao besno mace,mekano i bezopasno,i nesvesno sopstvene ranjivosti.Porumenela je i stisla zube ponovo. “Zasto si se uopste trudio?” Njeno pitanje nije ono sto sam ocekivao ili bio spreman da odgovorim.Izgubio sam drzanje u ovoj ulozi koju sam igrao.Osetio sam da maska klizi sa mog lica,i rekao sam joj-ovaj jedini put-istinu. “Ne znam.” Zapamtio sam njeno lice zadnj put-i dalje je bilo u besu,krv jos nije izbledela sa njenih obraza-i onda sam se okrenuo i otisao od nje.

7 Re: 3.Fenomen Today at 5:06 am

Sponsored content


Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh  Poruka [Stranica 1/1]

Permissions in this forum:
Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu


Copyright © Twilight Serbia | Design by: Twilight_Girl/Nina | Hosted by: Forumotion

Free forum | © PunBB | Free forum support | Kontakt | Report an abuse | www.sosblogs.com