Prevod na srpski-Midnight Sun

hehe,onda dogovoreno,tnx Rosie =*

hej TWA.TA moj prevod ce kasniti jer mi se sve obrisalo ((ne pitaj kako,rasplakacu se,ostalo mi bilo 3 str do kraja!))tako da sada moram sve ispocetka

Jao jadna anchy ! Nema veze za nas,cekamo mi...i na moj takodje...samo mi tebe zao,ja bih poludela ozb! Tnx sto ces poceti ispocetka

vec sam pocela sva sreca sto sam zapamtila dosta toga pa mi brze ide ali dzabe kad sam se iznervirala strasno...koji sam BAKSUZ smrc...

jaooo bash mi je zaoooooooo ahhh sranje!((((( ja bih poludela keve mi xD

2.poglavlje od 31-35 strane. To je to! Imamo drugo poglavlje Nisam stigla da stavljam italic,ali znate gde treba da ide...uzivajte

“Nista,”cuo sam Belu kako govori tihim,cistim glasom. Zvucalo je kao zvono nadglasavajuci zamor u kafiteriji,ali znao sam da je tako samo zato sto sam jako pazljivo slusao.
“Danas cu samo sok,” nastavila je kako se kretala da sustigne red.
Nisam mogao ne baciti pogled na nju. Zurila je u pod,krv joj je polako nestajala iz lica. Brzo sam skrenuo pogled,prema Emetu,koji se smejao mom bolnom osmehu.
Izgledas bolesno,druze.
Preuredio sam srte lica,tako da mi izraz izgleda lezerno i beznaporan.
Dzesika se na glas pitala o devojcinom manjku apetita. “Zar nisi gladna?”
“Zapravo,osecam se pomalo bolesno.” Glas joj se snizio,ali je jos uvek bio bistar.
Zasto mi je smetalo,zastitnicka briga koja je proizilazila iz Majk Njoutnovih misli? Zasto je bilo bitno sto u njima postoji neka posesivna strana? Nije bila moja briga da li se Majk Njutn osecao zabrinuto za nju. Da nisam zeleo,instiktivno,da je zastotim takodje? Svakako,pre sam zeleo da je ubijem…
Ali da li je devojka bila bolesna?
Bilo je tesko proceniti-izgledala je jako nezno sa svojom providnom kozom…Onda sam shvatio da brinem,takodje,bas kao i praznoglavi momak,i prisilio sam se da ne razmisljam o njenom zdravlju.
Bez obzira,nisam voleo motriti na nju kroz Majkove misli. Prebacio sam se na Dzesikine,pazljivo posmatrajuci njih troje kako biraju za kojim stolom da sednu. Na srecu,seli su sa Dzesikinim uobicajenim drustvom,za jedan od prvih stolova u prostiriji. Ne suprotno od pravca vetra,bas kao sto je Alis i obecala.
Alis me ubola laktom. Uskoro ce pogledati,ponasaj se kao covek.
Stisnuo sam zube iza osmeha.
“Opusti se,Edvarde,” rece Emet. “Iskreno. Pa ubijes jednog coveka. Tesko da je to kraj sveta.”
“Ti bi znao,”promrmljao sam.




Emet se nasmejao. “Moras nauciti da prelazis preko nekih stvari. Kao ja. Vecnost je dug period za valjanje u krivici.”
Upravo tada,Alis je bacila malu kolicinu pirinca koju je drzala u ruci u Emetovo nepripremljeno lice.
Trepnuo je,iznenadjen,a onda se nasmejao sa izrazom iscekivanja.
“Sama si to trazila,”reko je i nagnuo se preko stola protresajuci kosu punu krutog leda u njenom smeru. Sneg,topeci se u toploj prostoriji,poleteo je iz njegove kose u debelom mlazu polu-tecnosti,polu-leda.
“Iju!” Roz se pozalila,dok su ona i Alis uzasavale od poplave.
Alis se smejala,i svi smo joj se pridruzili. Mogao sam videti u Alisinoj glavi kako je organizovala ovaj savrsen momenat,i znao sam da devojka-treba da prestanem da razmisljam o njoj na taj nacin,kao da je jedina devojka na svetu-da nas Bela gleda kako se smejemo i igramo,izgledajuci toliko srecno,covecno, i nerealisticno idealno koliko I slike Normana Rokvela.
Alis se nastavila smejati,i drzala je posluzavnik kao stit. Devojka-Bela mora da nas jos uvek posmatra.
…zuri u Kalenove ponovo,neko je pomislio i privukao mi paznju.
Automatski sam pogledao u nenameran poziv,shvatajuci da sam,dok su mi oci gledale u smeru iz koga je dolazio,prepoznavao glas-danas sam ga se dosta naslusao.
Ali moje oci su prosle pored Dzesike,i fokusirale se na devojcin prodoran pogled.Brzo je pogledala prema dole,skivajuci se iza svoje gluste kose ponovo.
O cemu je ona razmisljala? Frustracija je sa vremenom postajala vise prodornija nego jednolicna. Pokusao sam-ne znajuci sta radim jer to nikada pre nisam radio-da istrazujem tisinu koja ju je okruzivala. Moje posebno culo sluha mi je uvek dolazilo prirodno,bez trazenja;nikada nisam morao da radim na njemu. Ali sada sam se skoncentrisao,pokusavajuci probiti kakav god to bio zaklon koju ju je okruzivao.
Nista osim tisine.
Sta je sa njom? Pomislila je Dzesika,kao odjek moje frustracije.
“Edvard Kalen bulji u tebe,”sapnula je u uho Svonove,dodajuci kikot. Nije bilo znaka ljubomore u njenom glasu. Cinilo se da je Dzesika dobra u laziranju prijateljstva.
Slusao sam,previse zaokupljen,da cujem devojcin odgovor.
“Ne izgleda ljuto,zar ne?” odgovorila je sapatom.
Znaci da jeste opazila moju divlju reakciju prosle nedelje. Naravno da jeste.
Njeno pitanje je zbunilo Dzesiku. Video sam sopstveno lice u njenim mislima dok mi je odmeravala izraz lica,ali nisam susreo njen pogled. Jos uvek sam bio skoncentrisan na devojku,pokusavajuci da cujem nesto. Moje intenzovno fokusiranje nije pomagalo ni malo.
“Ne,” rekla joj je Dzes,i znao sam da je zelela da moze reci da-kako ju je bolelo iznutra,moj pogled-iako se nije bilo ni traga tome u njenom glasu. “Da li bi trabao da bude?”
“Mislim da mu se ne svidjam,” devoka je sapnula,naslonivsi glavu na rame,kao da je u trenutku postala umorna. Pokusao sma da razumem pokret,ali mogao sam samo na nagadja.Mozda je bila umorna.
“Kalenovi nikoga ne vole,” ubedjivala ju je Dzes. “Pa,nikog ne primecuju dovoljno da bi im se svideo.”Nikada nisu. Zalosno je gundjala u sebi. “Ali on jos uvek gleda u tebe.”
“Prestani gledati u njega,” rekla je devojka uznemireno I podigla glavu da se uveri da je Dzesika poslusala naredbu.
Dzesika se nasmejala,ali uradila je ono sto je od nje trazeno.
Devojka nije skrenula pogled od svog stola u sledecih sat vremena. Pomislio sam-pomislio,naravno,nisam mogao biti siguran-da je bilo promisljeno. Cinilo se kao da je zelela da pogleda u mene. Telo bi joj se okrenulo neprimetno,u mom pravcu,brada bi pocela da joj se okrece,a onda bi dosla sebi,udahnula duboko i fiksirala pogled na bilo koga ko je pricao.
Ignorisao sam ostale misli oko devojke,vecinom,jer nisu bile,trenutno,o njoj. Majk Njutn je planirao grudvanje na parkingu skole,ne shvatajuci da se sneg vec pretvorio u kisu. Podrhtavanje neznih pahulja o krov je postalo uobicajeno dobovanje kisnih kapi. Zar stvarno nije mogao cuti promenu? Meni se cinila glasnom.
Kada je zavrsilo vreme rucka,ostao sam na svom mestu. Ljudsko bice je otislo,a ja sam uhvatio sebe kako pokusavam da razlikujem topot njenih koraka od topota drugih ucenika,kao da je postojalo nesto posebno vazno ili neobicno u vezi sa njima. Kako glupo.
Moja porodica nije krenula da odlazi.Cekali su da vide sta cu ja uraditi.
Da li cu otisi na predavanje,gde cu sedeti pored devojke, udisati njen apsurdno mocan miris krvi I osetiti toplotu njenog pulsa u vazduhu na svojoj kozi? Da li sam dovoljno snazan za to? Ili da li je bilo dosta za danas?
“Ja…mislim da je u redu,”Alis je sa oklevanjem rekla. “Um ti je odlucan. Mislim sa ces izdrzati jedan cas.”
Ali Alis je dobro znala koliko brzo se um moze promeniti.
“Zasto forsirati,Edvarde?”Dzasper je pitao. Iako nije zeleo da oseti zadovoljstvo jer sam ja taj koji je slab sada,mogao sam cuti da jeste,samo malo. “Idi kuci. Uspori tok stvari.”
“U cemu je toliki problem?”Emet se nije slozio. “ Ili ce je ubiti,ili nece. Моgao bi odmah sa tim zavrsiti,na ovaj ili onaj nacin.”
“Ne zelim jos da se selim,”Rozali se pozalila. “Ne zelim da pocinjem sve ispocetka.Skoro pa sko zavrsili srednju skolu,Emet.Konacno.”
Bio sam podjednako opredeljen za obe opdije. Zeleo sam,jako sam zeleo,da se suocim sa ovim,umesto da bezim ponovo. Ali nisam hteo ni preterano da se forsiram,takodje. Bila je greska,prosle nedelje,za Dzaspera,da bude toliko dugo bez lova;da li je I ovo bila ista bezrazlozna greska?
Nisam zeleo da iscupam korene svoje porodice.Niko mi na tome ne bi bio zahvalan.
Ali zeleo sam da odem na cas biologije. Shvato sam da zelim da vidim njeno lice ponovo.
To je odlucilo umesto mene.Ta znatizelja. Bio sam ljut na sebe jer sam je osetio. Zar si nisam obecao da me tisina njenoh misli dece uciniti prekomerno zainteresovanim za nju? A opet,evo me,prekomerno zainteresovan.
Zeleo sam da znao o cemu razmislja. Um joj je bio zatvoren,ali oci su joj bile sirom otvorene. Mozda sam mogao da cujem njih u zamenu.
“Ne,Roze,mislim da ce stvarno sve biti u redu,”rekla je Alis.”Ocvrscuje…devedeset I tri procenata sam sigurna da se nista lose nece dogoditi ako ode na cas.” Pogledala me je radoznalo,pitajuci se sta se to promenilo u mojim mislima zbog cega su njene vizije buducnosti postale sigurnije.
Da li ce radoznalost biti dovoljna da drzi Belu Svon u zivotu?
Emet je bio u pravu-zasto ne zavrsiti sa tim,na ovaj ili onaj nacin? Suocicu se sa izazovom koji sledi.
“Idi na cas,” naredio sam,I odgurnuo se od stola. Okrenuo sam se i ne osvrcuci se produzio korak udaljavajuci se od njih. Mogao sam cuti Alisinu brigu,Dzasperovu osudu,Emetovu dozvolu,i Rozalinu iziritiranost kako me prate.
Udahnuo sam poslednji uzdah ispred vrata ucionice,I zadrzao ga dok sam ulazio u malu,toplu prostoriju.
Nisam kasni. Gospodin Baner je jos uvek pripremao danasnju laboratoriju. Devojka je sela za moj-za nas sto,licem prema dole,ponovo,gledajuci u fasciklu po kojoj je zvrljala. Pregledao sam crtez dok sam prilazio,zainteresovan cak I u najbeznacajniju kreaciju njenog uma,ali bilo je beznacajno. Samo uobicajeno zvrljanje krugova u krugovima. Mozda nije bila skoncentrisana na crtez,mozda je razmisljala o necemu drugom?
Povukao sam stolicu nazad,sa nepotrebnom gruboscu,grebuci je po linoneumu;ljudi se uvek osecaju prijatnije kada im buka najavljuje neciji dolazak.
Znao sam da je cula zvuk;nije podigla pogled,ali ruka joj je promasila kruznicu u oblicima koje je crtala,tako da je izgledala neuravnotezeno.
Zasto nije pogledala? Verovatno je bila prestrasena. Moram se pobrinuti da ostavim drugaciji utisak ovaj put. Da postignem da misli da je umislila stvari prosli put.
“Zdravo,”Rekao sam tihim glasom koji sam koristio kada sam zeleo da ljudima bude prijatnije u mom drustvu,sklapajuci ljubazan osmeh usnama,ne otkrivajuci zube.
Onda je podigla pogled,njene prostrane smedje oci su se prenule-skoro zbunjene-i pune nemih pitanja. Bio je to isti onaj izraz koji mi je zaokupljao vid cele prosle nedelje.
Dok sam gledao u te cudono duboke smedje oci,shvato sam da je mrznja-mrznja za koju sam smatrao da ova devojka nekako zasluzuje,samim postojanjem-isparila. Ne disuci,ne udisuci njen miris,bilo je tesko poverovati da bi bilo ko ovako ranjiv mogao ikada biti opravdati mrznju.
Obrazi su joj se zarumenili,i nije nista rekla.

JEEEEJ!!!! merci beacoup!

Hvaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaala!!!

Veliko T N X
TwA.Ta malo da te zamenim, samo ja cu ukratko Ovo imamo:
1-5
16-46
48-59
63-65
75-89
Ajde pre nego shto se nastavi, neka neko prevede ovo izmedju shto nedostaje, tj.
6-15, 47, 60-62, 66-74...

ja prevodim od 60-62!!! Prevescu samo sam sad u frci oko skole!!!

ja cu u toku nedelje da prevedem sto posto moj deo od 90 do 100.

>eDwArD's LuLLaBy< (citat):ja prevodim od 60-62!!! Prevescu samo sam sad u frci oko skole!!!

Daaa,sad smo svi nazalost nas svi nastavnici pustli,a razredni nam kaze :"imate sutra kontrolni,nemojte misliti da sam ja zaboravio." A kontrolni trebali imati pre mesec dana -.-
Ja jedva cekam da pocnem 7.pog...
Tnx za zahvale...u r welcome

ja cu s'vemena na vreme da postavim po nekoliko strana cisto da ne zeznem stvar ponovo ako se slazete ? pozz

Ma naravno da se slazemo, opushteno

a vi ispravite slobodno ako nesto zelite

ok ovo je 6 poglavlje 116-122 str.



6.Krvna grupa

Pratio sam je ceo dan kroz oci drugih ljudi,jedva svestan svog okruzenja.Ne kroz oci Majka Njutona,zato sto nisam mogao da podnesem njegove uvredljive fantazije,i ne Dzesiku Stenli,zato sto njena odbojnost ka Belli cini me ljutim na nacin koji nije bezbedan za jadnu devojku.Andjela Veber je bila dobar izbor kada su joj oci bile slobodne;bila je ljubazna-njena glava je mesto gde je lako biti.I ponekad su nastavnici mogli da priuste najbolji pogled.Bio sam iznenadjen gledajuci je kako se saplice ceo dan-po pukotinama na trotoaru,nabacane knjige i najcesce na sopstvena stopala-pa su ljudi koje sam prisluskivao pomislili da je Bella trapava.Razmislio sam o tome.Bila je istina da je imala nevolje da stoji uspravno.Zapamtio sam saplitanje o sto prvog dana,klizanje na ledu pre nesrece,padanje preko praga juce...Kako cudno,bili su u pravu.Ona jesre trapava.Neznam zasto mi je bilo toliko smesno,ali smejao sam se dok sam isao sa Americke istorije i nekoliko ljudi me je zabrinuto pogledalo.Kako nisam nikad pre primetio ovo ?Mozda zato sto ima nesto privlacno u njenoj mirnoci,nacin na koji je drzala glavu,luk njenog vrata...Sada nije nista bilo privlacno u vezi nje.Gosp. Varner je gledao kako je zakacila vrh cizme za tepih i bukvalno pala u stolicu.Nasmejao sam se ponovo.Vreme je prolazilo neverovatno sporo dok sam cekao svoju sansu da je vidim sopstvenim ocima.Konacno je zvonilo.Krenuo sam brzo do menze da obezbedim svoje mesto.Bio sam prvi tamo.Izabrao sam sto koji je obicno prazan,i bio sam siguran da ce tako ostati dok ja sedim tu.Kada je moja porodica usla i videla me da sedim sam na novom mestu nisu bili iznenadjeni.Alis mora da im je rekla.Rozali je prosla pored mene ne gledajuci me. IDIOT. Rozali i ja nikad nismo imali lak odnos-uvredio sam je prvi put kad me je cula da pricam,i od onda ide samo nizbrdo-ali izgleda da je jos vise lose volje nego obicno ovih dana.Klimno sam.Rozali ja samo mislila na sebe.Dzasper mi se polunasmejao dok je prolazio. SRECNO,pomislio je dvoumeci se.Emet jr zakotrljao ocima i klimno glavom. IZGUBIO JE GLAVU,JADNI KLINAC.Alis je bila ozarena ,njeni zubi su previse sijali. MOGU LI DA PRICAM SA BELLOM SADA?? "Kloni se dalje,"rekao sam.Njeno lice se opustilo a onda opet ozarilo. DOBRO.BUDI TVRDOGLAV.SAMO JE PITANJE VREMENA. Klimno sam ponovo.NE ZABORAVI ZA DANASNJI CAS BIOLOGIJE,podsetila me je.Potvrdio sam.Ne,nisam zaboravio.Dok sam cekao Bella da stigne,pratio sam je ocima coveka koji je isao iza Dzesike do menze.Dzesika je brbljala o predstojecoj zurci,ali Bella nista nije odgovorila.Mada joj Dzesika nije dala mnogo sanse.Momenat kada je Bella prosla kroz vrata,oci su joj presle preko stola gde su moji sedeli.Gledala je momenat,a onda joj se celo naboralo i oci su joj se spustile na pod.Nije me primetila ovde.Izgledala je tako...tuzno.Osetio sam hitnu potrebu da odem do nje da je utesim nekako,samo nisam znao sta bi je utesilo.Nisam imao ideju zasto je izgledala tako.Dzesika je i dalje brbljala o plesu.Da li je Bella tuzna zato sto ce ga propustiti?Nije izgledalo tako...To se moze promeniti,ako je zelela.Kupila je pice za rucak i nista vise.Da li je to u redu?Zar nije trebalo malo vise da se hrani?Nikad pre nisam obracao paznju na ljudsku dijetu.Ljudi su bili tako krhki!Ima milion drugih stvari za brigu... "Edvard Kulen gleda u tebe"cuo sam Dzesiku kako govori. "Pitam se zasto danas sedi sam?" Bio sam zahvalan Dzesiki-iako je sada jos vise bila ljutita-zato sto se Bellina glava trgla i njene oci su trazile dok nisu nasle moje.Nije bilo traga tuge na njenom licu sada.Dopustio sam sebi da se nadam da je bila tuzna zbog toga sto je mislila da sam otisao iz skole ranije,i ta nada me je naterala da se nasmejem.Pokazao sam prstom da mi se pridruzi,izgledala je zapanjeno ovim da sam zeleo ponovo da je zadirkujem.Pa sam namignuo,a njena usta su se otvorila u cudu. "Da li on misli na tebe?"Dzesika je pitala bezobrazno."Mozda mu treba pomoc oko domaceg iz Biologije"rekla je tihim glasom,nesigurnim glasom."Um,bolje da odem da vidim sta hoce." Ovo je bilo jos jedno da.Saplela se dva puta dok je dosla do mog stola,iako nije bilo nicega na putu osim perfektnog ravnog linoleuma.Ozbiljno,kako sam propustio ovo pre?Obracao sam vise paznje na njene tihe misli,pretpostavljam...Sta sam jos propustio? BUDI ISKREN,BUDI OPUSTEN,rekao sam za sebe.Stala je iza stolice preko puta mene,oklevajuci.Udahnuo sam duboko ovoga puta radije kroz nos nego usta. OSETI VATRU,pomislio sam."Zasto danas ne bi sedela samnom?"pitao sam je.Izvukla je stolicu i sela,gledajuci u mene svo vreme.Izgledala je nervozno,njeno psihicko prihvatanje je bilo jos jedno da.Cekao sam da progovori.Trebao je trenutak a onda je rekla "Ovo je drugacije" "Pa..."oklevao sam."Odlucio sam da kad vec idem u pakao,da onda idem do kraja." Sta me je nateralo to da kazem?Pretpostavljam da je iskrenost,najmanje.I mozda je cula upozorenje u mojim recima.Mozda ce shvatiti da bi trbalo da ustane i ode sto brze moguce...Nije ustala.Gledala je u mene,cekajuci,kao da sam ostavio nedovrsenu recenicu. "Znas da nemam ideju o cemu pricas,"rekla je kad nisam nastavio. To je olaksanje.Nasmejao sam se. "Znam." Bilo je tesko ignorisati misli koje su vristale iza njenih ledja-ionako sam hteo da promenim temu. "Mislim da su tvoji prijatelji ljuti sto sam te ukrao."Ovo je izgleda nije brinulo mnogo."Prezivece." "Mozda im te ne vratim nazad,znas."Nisam znao ni da li sam pokusavao da budem iskren,ili je zadirkujem ponovo.Pored nje bilo je teze naci smisao mojih misli.Bella je progutala glasno.Nasmejao sam se njenom izrazu."Izgledas zabrinuto."Stvarno ne bi trebalo da bude zabavno...Trebalo bi da je zabrinuta."Ne"Bila je los lazov,nije joj pomoglo sto joj je glas pukao."Iznenadjena,ustvari...Zbog cega sve ovo?" "Rekao sam ti,"podsetio sam je."Umorio sam se od toga da te se klonim.Tako da odustajem."Zadrzao sam osmeh sa malo naprezanja.Ovo nije uspevalo-pokusavajuci da budem iskren i opusten u isto vreme."Odustajes?"ponovila je,zbunjena. "Da-odustajem da pokusavam da budem dobar."I ocigledno odustajem da pokusavam da budem opusten."Samo cu raditi sta zelim,i pustiti da krhotina padne gde moze."To je bilo dovoljno iskreno.Neka vidi moju sebicnost.Neka je to upozori,takodje. "Izgubila sam se ponovo." Bio sam dovoljno sebican da mi bude drago sto je tako.."Uvek kazem previse kada razgovaram sa tobom-to je jedan od problema."Bolje reci nebitan problem u poredjenju sa ostalima. "Ne brini,"razuverila me je."Ne razumem nista od toga."Dobro.Onda ce ostati. "Racunam na to." "Onda,na cistom engleskom,da li smo prijatelji sada?" Razmislio sam na sekund."Prijatelji..."ponovio sam.Nije mi se svideo zvuk toga.Nije bilo dovoljno. "Ili ne,"mrmljala je,posramljeno.Da li je mislila da mi se ne svidja toliko mnogo?Nasmejao sam se."Pa,mozemo pokusati,pretpostavljam.Ali te upozoravam da nisam dobar prijatelj za tebe." Cekao sam njen odgovor,pretvoren u dva-zeleci da je konacno cula i razumela,mislim da bih umro ako bi.Kako melodramaticno.Pretvarao sam se u coveka.Srce joj je brze zakucalo."Cesto to kazes." "Da zato sto me ne slusas,"rekao sam previse napeto. "Jos uvek cekam da poverujes.Ako si pametna izbegavaces me."Ah,da li bi joj dozvolio da to uradi,ako bi pokusala?Njene oci su se skupile."Mislim da si izneo cisto misljenje o mom intelektu." Nisam bio siguran sta to znaci,ali sam se nasmejao u izvinjenju,pogadjajuci da sam je uvredio slucajno."Pa,"rekla je polako."Dokle god nisam...pametna,pokusacemo da budemo prijatelji?" "To zvuci od prilike tako."Pogledala je dole,zureci u bocu limunade koju je drzala u rukama.Stara radoznalost me je mucila. "O cemu razmisljas?"pitao sam-bilo je olaksanje reci reci naglas napokon.Srela je moj pogled,i njeno disanje se ubrzalo dok su njeni obrazi dobijali roze boju.Udahnuo sam,osecajuci to u vazduhu. "Pokusavam da shvatim sta si ti." Zadrzao sam osmeh na lice,dok je panika prolazila kroz moje telo.Naravno da se pitala to.Nije bila glupa.Nisam mogao da se nadam da ne obraca paznju na nesto tako ocigledno. "Da li imas srece sa tim?"pitao sam sto opustenije. "Ne previse,"priznala je.Zakikotao sam se u olaksanju. "Koje su tvoje teorije?"Nisu mogle biti gore od istine,ma sta god smislila.Njeni obrazi su postali blago crveni,i nista nije rekla.Mogao sam da osetim toplotu njenog crvenila u vazduhu.Pokusao sam da upotrebim moj ubedjivacki ton na nju.Radilo je dobro na normalne ljude. "Zar mi neces reci?"nasmejao sam se ohrabrujuce.Prodrmala je glavom."Previse me sramota."Ugh.Neznati je bilo gore nego bilo sta drugo.Zasto bi je njene pretpostavke posramile?Nisam mogao da podnesem da neznam."To je veoma frustrurajuce,znas."Moja zalba je zacnula nesto u njoj.Njene oci su sevnule i njene reci su potekle malo vise hitro nego obicno."Ne,ne mogu da zamislim zasto bi to bilo frustrirajuce uopste-samo zato sto neko odbija da kaze sta misli,cak i ako svo vreme prave male zamerke specijalno zamisljene da te drze celu noc budnim pitajuci se sta to mozda znaci..sada,zasto bi to bilo frustrirajuce?" Namrstio sam se na nju,uznemiren,shvatio sam da je u pravu.Nisam bio fer.Onda je nastavila."Ili jos bolje,recimo da je ta osoba uradila sirok spektar bizarnih stvari-od spasavanja zivota pod nemogucim uslovima jednog dana do tretiranja kao prokazenik sledeceg,i nikada nije objasnio ni jedno od toga,cak i ako je obecao.To,takodje moze biti veoma ne-frustrirajuce." To je bio najduzi govor koji sam cuo da je izgovorila, to mi je dalo novi kvalitet za moju listu."Imas kratku narav,zar ne?" "Ne volim dvostruka merila." Bila je potpuno opravdana,naravno.Gledao sam u Bellu,pitajuci se da li bih mogao uraditi nesto dobro po njoj,dok mi tiho dozivanje u glavi Majka Njutona nije odvratilo paznju.Bio je toliko ironican da sam se zakikotao."Sta"zahtevala je."Tvoj decko misli da sam neprijatan prema tebi-razmislja da li da dodje ili ne da prekine nasu svadju."Voleo bih da pokusa.Nasmejao sam se ponovo. "Neznam o kome govoris,"rekla je ledenim glasom."Ali sam sigurna da nisi u pravu svakako." Veoma sam uzivao kako ga se odrekla u toj recenici. "Nisam.Rekao sam ti,vecinu ljudi je lako procitati." "Osim mene,naravno." "Da.Osim tebe."Da li je morala da bude izuzetak u svemu?Zar ne bi bilo vise fer-s obzirom sa cim sam sve morao da se suocim sada-kada bih bar mogao da cujem nesto iz njene glave?Da li je to bilo previse traziti? "Pitam se zasto je to tako?" Gladao sam u njene oci,pokusavajuci ponovo...Skrenula je pogled.Otvorila je flasu limunade i uzela gutljaj,gledajuci u sto."Zar nisi gladna?"pitao sam. "Ne."Gledala je u prazan sto ispred nas."Ti?" "Ne,nisam gladan,"rekao sam.To definitivno nisam.Gledala je u sto sa napucenim usnama.Cekao sam."Da li bi mogao da mi ucinis uslugu?"pitala je,srecuci moj napregnuti pogled.Sta bi mogla da zeli od mene?Da li bi trazila istinu koju nisam smeo da joj kazem-istinu koju nisam hteo da nikada,nikada sazna? Zavisi sta zelis." "Nije mnogo."obecala je.Cekao sam,radoznao ponovo."Samo sam se pitala..."rekla je polako,gledajuci u bocu limunade,prateci oblik najmanjim prstom."Ako bi mogao da me upozoris unapred sledeci put kada odlucis da me ignorises ,za moje dobro?Samo da budem pripremljena."

navalite ljudi jos malo pa nestalo

Vi cete prevesti pre ispitnog roka, pa meni nece nista ostati

ljudi ja se izvinjavam sto nisam prevela svoj deo! jednostavno ne mogu sve da stignem i veoma mi je zao na ispali... Nadam se da ce te mi dodeliti neki drugi deo koji cu ovaj put milijardu posto prevesttti! ))

Ma ok je znaci, sad nam treba dobrovoljac da prevede od 6-15....

evo ja cu

weeeeeeee, super

Nooooooooooooo salim se,samo...ne od 6-15,jer od 6-1o prevodi m...ue,tako da onda gaga moze od 11-15. Ako su vec pocela,pitaj m...ue da preuzmes.

ja bih mogla da vam pomognem na letnjem sada imam previse obaveza